"Kreni napolje, u prirodi je najbolje"
Ne prestaje da me fascinira reč – uprirodise. Svaki put kada je izgovorim otvaraju se nove i nove kombinacije reči koje nas različitim putevima vode ka istom cilju. Osvesti se. Preporodi se. Upristoji se…
Reč uprirodise ne postoji u Rečniku srpskog niti u drugim rečnicima jezika ovih prostora, ali se zato često pojavljuje na RTS-u i to kao naslov dečijeg ekološkog TV serijala. „Reč je u isto vreme jednostavna ali i složena, slobodna je i može se tumačiti na različite načine. Baš kao i priroda“, kaže Srđan Đuranović Trša, autor i reditelj serijala.
Za njega najomiljenije tumačenje je – upri i rodi se! Trša svakako može biti ponosan na činjenicu da su on i njegova mnogobrojna i šarena „ekološka banda“, koju čine deca, glumci, lutkari, kostimografi, muzičari i mnogi drugi, zajednički smislili novu reč našeg jezika ali i realizovali serijal koji je potvrdio da je program nacionalnog javnog servisa ipak moguće upriroditi.
Serijal je inspirisan kultnim serijalima „Neven“ i „Poletarac“ koji su se na kanalima ove medijske kuće emitovali u nekim davnim i boljim vremenima, kada je u uredničkom timu bio i Timoti Džon Bajford. U prve dve sezone fokus je stavljen na upoznavanje sa osnovnim pojmovima o prirodi, kao i mestima od posebnog značaja za prirodu u našoj zemlji. Treća sezona posvećena je baštovanstvu.
Kako se neguje zemlja; kako se pravi zimnica i zašto je zimnica zdrava; ko su prirodni čistači; treba li se plašiti koprive – neke su od tema novog serijala čije emitovanje uskoro počinje na Prvom programu RTS-a, u okviru Obrazovnog – naučnog programa školske redakcije. „Naučiti dete kako se sadi paradajz za mene je jedna vrsta revolucije jer na taj način decu učimo drugačijem odnosu prema prirodi i svom okruženju. Verujem u njih jer će ta deca sutra biti na nekim upravljačkim pozicijama i dalje će doprineti ideji povratku prirodi“, kaže Trša.
Biografija Srđana Đuranovića Trše ide u mnogo pravaca i zato podseća na reč koju je smislio. Trša je reditelj i snimatelj, ornitolog i pčelar, prirodnjak i vinar. Rođen je u Tuzli 1979. godine ali je “svoje mesto pod suncem” pronašao u Novom Sadu i njegovoj okolini; tačnije – u novosadskom „Bermudskom trouglu“ koji čine Petrovaradin, Bukovac i Sremski Karlovci. Sa Jelenom živi na obroncima Fruške gore gde je pored kuće, napravljene od zemlje i slame, posadio vinograd. Slobodni i ponosni seljak, kako kaže za sebe ali i kapetan jedne male lađe na Dunavu.
Kao jedan od reosnivača Kino kluba Novi Sad, on je poslednjih dvadesetak godina značajni akter lokalne i vojvođanske filmske scene. Poput dobrog duha, zajedno sa Goranom Filipašem, učestvuje u produkciji igranih filmova i to kao asistent Marina Maleševića (na njegovim filmovima „Dobro jutro, maligna ćelijo“, „Srce je mudrih u kući žalosti“ i „Apofenija“), te kao asistent Filipa Markovinovića, Marka Kaćanskog, Marka Cvejića i Nenada Miloševića. Kao autor, Đuranović se istakao u dokumentarnom TV serijalu „Gradske ptice“ te dokumentarnim filmovima „Suvišna sloboda“ i „Mi i o(p)stale ptice“.
Kao, pak, aktivista angažovao se u Udruženju građana „Karlovački vinogradi“ koje je pokrenulo peticiju za očuvanje prirodnih resursa i zaštitu vinogradarstva, voćarstva, pčelarstva i organske proizvodnje u Sremskim Karlovcima. Naime, Opština Sremski Karlovci je prostornim planom promenila namenu poljoprivrednog zemljišta i omogućila da se na 54 hektara pošumljenog priobalnog dela Dunava eksploatiše glina i grade naftni rezervoari. “Osim što ovo ugrožava stotine ljudi koji na ovom potezu žive, rade, obrađuju zemlju od koje se hrane, ovo dovodi u pitanje opstanak jedan od najboljih i najstarijih mikrolokaliteta za vinogradarstvo u Srbiji, po kome su Karlovci nadaleko poznati”, piše u peticiji.
Srđan Đuranović je učestvovao u prikupljanju potpisa, organizovanju protesta, obaveštavanju medija o ovom problemu. On i snima proces samoorganizovanja aktivista i meštana, i u toku je nastanak njegovog novog dokumentarnog filma sa radnim naslovom „Karlovački vinogradi – predeo mogućnosti“. Kako kaže, ljudi se ne protive izgradnji industrijske zone ali njoj nije mesto u Sremskim Karlovcima koje je poznato po vinogradarstvu, voćarstvu i pčelarstvu. „Ovim, kao i sa drugim filmovima koje sam napravio, pokušavam da zaštitim prirodu ali i da podignem ekološku svest kod ljudi jer. kako kažemo u uvodnoj špici našeg serijala – Kreni napolje, u prirodi je najbolje. Upri, upri i rodi se!“, poručuje Srđan Đuranović. Srđan je upro i rodio se, što i nije tako teško. Zar ne?
Dragan Gmizić (VOICE, foto: lična arhiva)
